Zvonko Bogdan - Život teče u laganom ritmu

Život teče u laganom ritmu
Tamburaši to najbolje prate
Topot konja, sa osmjehom žena
Često noću u moj život svrate

Kad se sitim pisme od nedavna
Uhvati me neka čudna seta
Pa mi često padnu riči
Nemogu se točno setit leta

Krenuli smo svak na svoju stranu
Ne živi se više ko nekada
Čini mi se sudbina me steže
Pa se neću vratiti nikada

Ostavit ću grobove i didu
I sve pisme što su znali svirci
I sve nane, čizme i salaše
I sva žita u mojoj ravnici

Dunavom će možda plovit lađe
Tamo amo kako se ko snađe
A ja ću negdje gledat u daljinu
I sve više tražiti tišinu