Zlatni Dukati - Fijaker stari

Fijaker stari ulicama luta
i sobom nosi zaljubljeni par
cijele noći snjeg polako pada
a dvoje mladih grije srca žar

Prošla je noć ta kao oka treptaj
i zora rana ostavlja svoj trag
ja napuštam najmiliju dragu
sve divne noći i taj Sombor grad

Samo da mi se lastom stvoriti
i još da mogu nebom letjeti
letio bi cijeli dan i noć
samo da mogu svojoj dragoj doć

Fijaker stari sad više ne luta
i nečuje se onog vranca bar
zaboravit moram svoju dragu
sve divne noći i taj Sombor grad